Moj stan se ne prodaje!

Nije jednostavno stanovati u baš i ne tako lepom stančiću u centru Novog Sada.Mnogi su hteli da puste korenje baš u mom stanu. U svojim nastojanjima da se "dočepaju" stana išli su od učtivog predloga za zamenu ili prodaju stana, sve do grubog uznemiravanja.

Kulturno izrečeni predlozi u prošlosti stizali su od Zijada Vranca, koji je podrazumevao menjanje mog stana, u centru, za stan na Detelinari, pored robne kuće. Pokojna Ilona Serenčeš je ponudila za sobu veći stan, na četvtrom spratu, u ulici Pariskih komuna.
Neko je čak jednom stavio i oglas u novine, ne znam koje, da prodajem stan.Stizali su telefonski pozivi a ja sam odgovarao, da je stan prodat.
Ako se pitate kako to da poznajem Lepu Brenu, odgovor je ponovo vezan za stan.Član pratećeg banda Fahrete Jahić, moj prvi komšija, klavijaturista "Slatkog greha" Živojin Matić, u zenitu popularnosti, sedamdesetih godina prošlog veka, hteo je da proširi stan, spojivši ga s mojim.Pomislio je da bi me Lepa Brena, koja je bila kod njega sa Sašom Popovićem i pokojnom pevačicom Minjom Sovilj, mogla nagovoriti na taj čin.Lepa Brena to nije učinila, stan je ostao moj.Svejedno bi ostao.
Bivši komšija Žika je kasnije na podlije načine pokušavao da moje kvadrate spoji sa njegovim - do kraja bezuspešno.

1995. godine stižu u zgradu Bogdanovi, u kompletu, ravno iz Doline lopova.Doveo ih je Zijad Vranac (pacijent), takođe iz Doline lopova.Mutni ljudi muljaju u ratnim godinama.Pojava od Vranca je zapala u dugove, strefila ga je srčka i odvela ravno  u Kamenicu.Bogdanovi, spasitelji su mu pokrili dugove a za uzvrat pojava od Vranca im poklanja tavan zgrade, da ga ovi preurede i nadgrade u lični stambeni prostor.Za tavan se još ranije ispostavilo da je nacionalizovan i opština ga je dodelila firmama "Novosađanka" i "Ciklonizacija", da za svoje radnike tu sagrade stanove.Ratne su godine, vlada bezakonje i tavana se dočepaše Bogdanovi, koji su bez građevinske dozvole tu sagradili rezidenciju: Tavanske dvore.Naravno uz pristanak svih stanara, pa i mene.Zauzvrat Bogdanovi su okrečili uličnu i dvorišnu fasadu, stepenište, uveli interfon u svaki stan.I još su svakom stanaru, za izgubljeni tavanski prostor i  boks dali nadoknadu.To nisu uradili na zajedničkom sastanku, već su išli od vrata do vrata.Bogdanov mi je predlagao da će mi NA REČ uvesti centralno grejanje , o čemu nisam hteo ni da čujem.Samo sudski overenim ugovorom.Tako je i bilo.Pošto je "gospođa" Bogdanov Valerija rođena Kočar arhitekta po struci, ostalim stanarima su isprojektovali i dogradili NA REČ proširenje stana, na dvorišnoj strani zgrade.Radovi su tekli paralelno sa gradnjom njihovog stana.Moja terasa je ostala ista, originalna, prvobitna iz 1933., kada je Branko Sedmakov sazidao zgradu. Uzgred i Bogdanov je bio zainteresovan da kupi stan, navodno za taštu.

Moja bivša izabrana lekarka opšte prakse, dr Emilija Zrnić Matijašević (sada u penziji), inače komšinica pokojne Vide i Radeta Agbabe, zavidi stanarima moje zgrade na tome da su im investitori, prilikom adaptacije tavana za svoje potrebe, proširili stanove i time im uvećali ukupnu kvadraturu. Agbabin stan je broj 1, na prizemlju.

Početkom 21. veka za prvog komšiju mi đođoše Šimonovi.Mora da imaju neku falinku, čim nisu došli i predstavili se kao novi susedi.Normalan i civilizovan svet obično tako radi.Sad bi se oni širili, spojili bi njihov stan sa mojim, ujedno bi izvukli, proširili i terasu, tako da bi konačno i frustrirana "gospođa" arhitekta, nadaleko poznata kao arhitektonka Brašovanka (po Dragiši Brašovanu, projektantu obližnjeg Banovinskog kompleksa, Radničkog doma i  Glavne pošte), koja je svima ostalima, osim meni i u stanu gde to nije moguće, proširila dvorišne odaje, to mogla da uradi i sebi.

P.S. Zaboravih da spomenem pokojnu baba Milu Bašić, inače otmenu staru damu, koja je doduše stanovala na Sunčanom keju, na Limanu 1 ali je uporno tvrdila da je poreklom iz ovog kraja i da prosto moramo da menjamo stanove. Kako da ne!

A ja sam ovde svoj na svome, od 1956. godine, moliću fino.

Neki ljudi baš imaju čudne navike i ponašanje.Ponašanje slučajno ili namerno?

Žele doći do stana koji se ne prodaje.Kupili stan do mog, ne žive tu, povremeno dolaze, uredno se javljaju kad god se mimoilazimo na stepeništu. Oni znaju ko sam ja, oni misle da ja ne znam ko su oni i zašto i kod koga dolaze.
Kako bih i mogao da znam kad sam ja propalitet, sklon alkoholu, kriminalu i uz sve to još i lud kao struja. Ako ne kao ona visokonaponska, ono bar kao struja niže voltaže.Ali sam zato vaspitani ludak, pa samnom treba kulturno i fino.Bar javno. Iza leđa mogu da se moralno prostituišu.

Tako je počelo sa dolaskom Šimonovih u zgradu, na pragu 21. veka. I nastavlja se.....

Lokalna "krčmarica" Ana Serenčešova (2. sprat, pitaj je za broj stana - pojma nema), starija Serenčešova kći, volonterski se prihvata da mi krčmi stan.Pre toga me vreba Ljubica Gluvnja (1. sprat, stan 3), to je ona reklo bi se "folksdojčerka", koja je držala stalno otvoren prozor na ulaznim vratima stana i po direktivi gledala ko dolazi kod mene.Kaže tako ona da Serenčešova hoće da priča samnom.

Veoma interesantan pristup kupovini stana koji se, uzgred, ne prodaje.Neka dopisna prodaja? Očito neki stidljiv svet ovi Šimonovi. Hoće stan a da im ne uđe.Znate na šta mislim. A na metar su od mene!

Predstavili se oni, mislim na Šimonove. Pismom u dve koverte, Jedna gurnuta među ulazna vrata od stana, druga u poštansko sanduče.

Pročitajte! Prevod je ispod.

Poštovani gospodine Takács,

Zovem se Arpad Šimon,

Već 4 godine sam vaš neposredni sused.Nadam se bar još 44 godine.
Ovog meseca počinjem adaptaciju našeg stana.Sigurno će biti više prašine, lupanja čekićem, buke, ulaženja i izlaženja, bučnijeg govora, od uobičajenog.
Unapred se izvinjavam zbog toga.Nastojaćemo da radimo ujutru od 8 do uveče u 20, sa popodnevnom pauzom.
Pošto se radi o kompletnoj adaptaciji, potrajaće bar tri meseca.
   Ako su i Vama potrebni neki građevinski radovi rado ću pomoći.
Kod mene će dolaziti razni majstori: zidari, električari, stolari, vodoinstalateri, moleri,....
Nadam se da vas nećemo mnogo ometati u odmoru.
Ako nastanu  bilo kakvi problemi molim obratite mi se.
Za slučaj da nisam kod kuće ostavljam vam broj mobilnog telefona. (sledi broj)

S poštovanjem
Arpad Šimon

KUĆNI SAVET

Ana Serenčeš je od kraja 2013. godine predsednica Kućnog saveta (KS).

Nakon desetogodišnje pauze, ponovo mi se uneredila po inteligenciji: opet bi da me Šimon seli sa ognjišta - u kompletu.

U petak, 15. novembra 2013. godine, održana je farsa od sastanka KS i to sa početkom u 20 sati. Obaveštenje o tome bilo je zalepljeno na unutrašnjem delu uličnih vrata(?) Pretpostavljam da je to zbog toga da se Bogdanovi ne bi jedili prilikom prolaska stepeništem jer oni uglavnom izlaze kroz dvorište i videli bi obaveštenje da je ono stavljeno na vrata razvodne kutije.A njih ne treba uznemiravati: ispunili su datu reč, isprojektovali su im i sazidali, zazidali, produžili,  stavili terase. Divljački odrađen posao!
 
Glavni problem sam im ja, koji nikako neću da se odselim, ma koliko oni pokušavali da me diskredituju,uznemiravaju. Još imam i dokaz da kod mene ništa nije divlje ( a garantovano neće ni biti).
Oni ne mogu mirno da divljaju, dok pitom ja živim na svom ognjištu već skoro šest decenija, bez i najmanje namere da odem.

Na sastanku KS, gore pomenutog datuma - krkljanac:
1. Predsednica KS (Serenčešova)
2. Ranisavljević Gluvnja Ljubica
3. moja malenkost.

Dnevni red, šta je to? Zapisnik?  Opet lupam gluposti!

Malo o zajedničkoj struji, malo o lopatanju potencijalnog snega, sve to kao kora torte.... a krem i šlag kako sam i mislio, da me Šimon kompletnog preseli....ma bilo gde. Od te torte jesti neće, ali sam zato u internoj opkaldi, van ovih kriminogenih struktura u zgradi, zaradio veliku pizzu Madjaricu :) Tako sastanak KS ipak nije bio uzaludan, bar što se mene tiče.

Fantastično je živeti u ovoj zgradi. Ljudi i ponašanja sa kakvim se nisam sretao za svih sedam godina volontiranja u humanitarnoj organizaciji a koja se bavi problematičnim ljudima, kao posledicama bolesti i (ili) starosti.A tamo sam se bar nagledao svakakvih budala.

13. novembra 2013., pred Gabriellin rođendan a u vezi sa dvorišnom kapijom i Gabikinim penjanjem preko iste, reče Serenčešova da tada Gabriella nije bila teško bolesna, tako da ispada da je sasvim normalno i u najboljem redu, to što je od mene odlazila, pentrajući se preko dvorišne kapije.Sta reći na sve ovo?

U ovoj zgradi, jedino gelenderi na hodniku ne lažu.

Valerija Bogdanov, rođena Kočar (arhitekta, projektant i modifikator dvorišne fasade zgrade, gazdarica i projektant Tavanskih dvora) na konkretno pitanje o terasama odgovara pitanjem: Koooooje terase??? Bože, gde će joj duša ili još bolje, gde JOJ je duša?

Vesna Stajšić (kraće vreme predsednica KS, supruga ranijeg predsednika mr Stanimira Stajšića, poznatijeg po funkcijama direktora "Hipol" Odžaci i zamenika direktora Pokrajinske službe za zapošljavanje, sada na Ekonomskom fakultetu, na sastanku KS, februara 2013, reče da su ranije imali sastanak KS, zbog regulisanja naplate čišćenja stepeništa, preko objedinjene naplate): Obaveštenje o sastanku je bilo istaknuto!
Kako da ne... a ja pijan, drogiran, lud i retardiran, ne vidim ni prst pred okom.Ccccc !!!!
Ljubica Gluvnja mi je svojevremeno, posle tog njihovog internog sastanka KS, došla po matični broj građana, koji je bio potreban za JKP "Informatika",  za naplatu čišćenja stepeništa preko računa.

To, što zgrada tokom 20 (dvadeset) godina nije plaćala potrošenu hladnu vodu samo zaokružuje priču o poštenju, moralu....

Aneks ugovora, sudski overen, da će mi Bogdnovi uvesti centralno grejanje

Daljinsko grejanje je najgore rešenje za moje disajne puteve i trajno oštećenje sluzokože nosa.Centralno grejanje i klima su smrt  za moje respiratorne organe i nisam se baš usrećio. I pored toga što u grejnoj sezoni dnevno menjam vodu za isparavanje i vetrim po desetak puta dnevno, sekret iz nosa je obilniji i mesečno potrošim pedesetak, velikih platnenih maramica.

Od početka 1997., od kada sam priključen, redovno izmirujem svoje obaveze prema JKP Novosadsaka toplana.



GODINA JUBILEJA - 60 GODINA NA ADRESI JOVANA ĐORĐEVIĆA 6

(1956-2016)

U poslednjih 20 godina zgrada se pretvorila u đubrište morala. 20 godina ime mi ne opstaje na poštanskom sandučetu, više od 20 godina mi lešinare stan, koji je u centru grada i bio bi idealan za svakakve novokomponovane domaće (vojvođanske) dođoše.Ograničavaju mi slobodu kretanja po zgradi, blokirajući izlaze, uskraćuju mi izlaz iz dvorišta. 20 godina zgrada nije plaćala račune za vodu gradskom vodovodu. Pre 20 godina su došli dođoši iz novosadske Doline lopova, da sebi za džabaka adaptiraju tavan u porodično gnezdo. 20 godina tonu moralne vrednosti u zgradi, a izgovorena laž se penje u nebeske visine. Divlja gradnja, divlje ponašanje!

60 godina živim u ovoj zgradi i sramota me je u šta se ona pretvorila!

Generalni pokrovitelj:



POSETI I OVE SAJTOVE: